О ОВОМ ИЗДАЊУ
Човек кад је слободан, он је, пре свега, слободан од прављења сопственог света у свету Божјем (О. Лука)
Одувијек је на земљи било људи који истином коју носе, и радошћу која исијава из њиховог бића, доприносе да свијет у коме се крећемо буде, као мјесто сусрета, ако не природно усвојив за сваког човјека, а оно, у највећој мјери пријатан за све. Као свјетлосни снопови, врлински живећи у времену које им је дато, оштро пробијајући отпорну и непрозирну природу материје, они постају истински свједоци да човјек није никакав покушај, потез, тежња – могућност, већ циљ и круна, пуна љепота и садржај БОжијег стваралаштва и живота на земљи. Њихов, Богу уподобљен, живот и њихове мудре ријечи и доброта обухватају и покривају наше биће као топла и угодна одјећа. Живећи са њима, и поред њих, добијемо утеху, па у тим лијепим додирима душе и сами заборавимо да у своме животу имамо хиљаду образаца смрти, свакодневних ништа, невјероватну количину рупа, неизвјесности, непознатих, прекида. Препуштајући се тако, у трајном напору љубави, њиховом духовном руковођењу и молитви, трудимо се да заборавимо да је икад постојало вријеме кад смо били пали и разбаштињени. Јачамо у вјери …
